Ко се венчао Ferdinand II av Aragonien?

Ferdinand II av Aragonien (aragonska: Ferrando II d'Aragón), född 10 mars 1452 i Soz, Aragonien, död 23 januari 1516 i Madrigalejo, var kung av den aragoniska kronan och från 1479 av ett förenat Spanien. Genom hans äktenskap med Isabella I av Kastilien förenades större delen av den iberiska halvön i ett enda stort rike.

Изабела I од Кастиље (шп. Isabel I de Castilla; Мадригал де лас Алтас Торес, 22. април 1451 — Медина дел Кампо, 26. новембар 1504) била је краљица Кастиље и Леона. Она и њен супруг, Фернандо II од Арагона, били су још и познати као Католички краљеви, јер су предводили Реконкисту у борби против Мавара и извојевали коначну победу над њима протеравши их са Иберијског полуострва 1492. године.

Била је кћерка Хуана II од Кастиље и његове друге жене, Изабеле од Португала, као и сестра претходног престолонаследника, Енрикеа IV. Њеном удајом за Фернанда II Арагонског уједињене су Кастиља и Арагон (1479) и створени темељи јединствене шпанске државе и будућег колонијалног царства. Током њихове владавине успостављен је суд инквизиције (1480), протерани су Јевреји, а заузимањем Гранаде 1492. дефинитивно је сломљена власт Мавара. Исте године опремили су експедицију Кристофера Колумба која је открила Америку, а 1503. су од Француске преотели Напуљску краљевину.

Жермен де Фоа (фр. Germaine de Foix; Фоа, Француска, 1488 — Лирија, Краљевина Валенсија, 15. октобар 1536) била је друга жена Фернанда Католичког, кћерка Жана де Фоа, надвојводе од Нарбона и Марије од Орлеана, сестре Луја XII, француског краља.

Године 1505. удала се за 53-годишњег Фернанда Католичког, који је 1503. остао удовац након смрти Изабеле Католичке. Споразум између Фернанда Католичког и Луја XII предвиђао је да француски краљ уступи династичка права на круну Напуља својој нећаки, а Фернанду је доделио титулу краља Јерусалима која би се вратила Француској у случају да брак буде без потомства. Брак је произвео негодовања племства у Кастиљи, јер су га видели као покушај Фернанда Католичког да спречи да Хуана Луда и Филип Лепи наследе Круну Арагона.

Дана 3. маја 1509. године родио се њихов први син, Хуан, што је значило одвајање Круне Арагона од Круне Кастиље, међутим, умро је неколико сати по рођењу.

Након смрти Фернанда Католичког 1516. године, Жермен се сели у Кастиљу. Фернандо је тестаментом оставио Жермен годишњу ренту од 50.000 флорина која би била укинута у случају да се Жермен опет уда, и у свом последњем писму свом унуку Карлу, га моли да се води рачуна о удовици свог деде.

Карло ју је упознао са 17 година, 1517, када је први пут ступио на шпанско тло. Жермен се показала као дискретна и пријатна. При првом сусрету са дедином удовицом у Ваљадолиду Карло је био веома љубазан с њом и почео је да организује турнире и банкете у њену част. Убрзо ће између њих букнути страсна љубав, чији ће резултат бити рођење кћерке, Изабеле. Иако је Карло никад није званично признао, Жермен је у свом тестаменту назива „принцезом Изабелом“ - титула коју она није имала - а њеног оца назива „царем“. Изабела је одрасла и образовала се на двору у Кастиљи.

Године 1519. Жермен де Фоа прати Карла и његову сестру Леонор у Сарагосу и Барселону где ће Карло положити краљевску заклетву. Тамо је Карло одлучио да уда Жермен за Фернанда, маркиза од Брандембурга, не би ли очистио образ будућег цара пред јавношћу. Такође ју је прогласио вицекраљицом и владарем Валенсије а маркиза од Брандембурга капетаном краљевства.

Међутим, Жермен је убрзо опет остала удовица, а Карло је опет уредио други брак са Фернандом од Арагона, војводом од Калабрије. Прогласио их је вицекраљевима Валенсије где су завели ауторитарни режим. Морали су да се боре против бандитства, унутрашњих сукоба, гусара из северне Африке, племићких дугова и побуне морискоса.

Жермен де Фоа је умрла у Лирији, у 48. години живота. Сахрањена је у манастиру СанМигел де лос Рејес, у Валенсији.