Ко се венчао Хенри VIII Тјудор?

Хенри VIII (енгл. Henry VIII of England; Гринич, 28. јун 1491 — Лондон, 28. јануар 1547), владао је Енглеском и Ирском од 1509. до 28. јануара 1547. када је умро. Наследио је свог оца Хенрија VII, оснивача династије Тјудор којој он припада. Познат је због тога што се шест пута женио и реформације енглеске цркве. Када му папа, под утицајем католичких краљева, није дозволио да се разведе од своје прве жене Каталине од Арагона, (ћерке Фернанда и Изабеле, Католичких краљева) да би се оженио својом љубавницом Ен Болин, прекинуо је све везе са Ватиканом и Римом и Актом о супремацији 1534. године прогласио се за врховног владара енглеске цркве и самим тим енглеска црква је сврстана у протестантске, касније названа англиканска. Такође је ујединио Енглеску и Велс у једну територију, тј. државу 1543. године. Иако је био ожењен шест пута имао је само троје деце – кћерку Марију, касније енглеску краљицу Марију I познату као Крвава Марија (1553—1558), из првог брака са Катарином од Арагона; затим, другу кћерку, такође, потоњу славну краљицу Елизабету I (1558—1603) из другог брака са Аном Болин и сина наследника Едварда VI (1547—1553) из трећег брака са Џејн Симор. Описан је као стасит, атлетски грађен човек, риђе браде и изузетних листова, човек од стила; уживао је у јелу, познат као коцкар, али врстан спортиста – тенисер, мачевалац.

Catherine of Aragon (also spelt as Katherine, historical Spanish: Catharina, now: Catalina; 16 December 1485 – 7 January 1536) was Queen of England as the first wife of King Henry VIII from their marriage on 11 June 1509 until its annulment on 23 May 1533. She had previously been Princess of Wales while married to Henry's elder brother, Arthur, Prince of Wales, for a short period before his death.

Catherine was born at the Archbishop's Palace of Alcalá de Henares, and was the youngest child of Isabella I of Castile and Ferdinand II of Aragon. She was three years old when she was betrothed to Arthur, the eldest son of Henry VII of England. They married in 1501, but Arthur died five months later. Catherine spent years in limbo, and during this time, she held the position of ambassador of the Aragonese crown to England in 1507, the first known female ambassador in European history. She married Henry VIII shortly after his accession in 1509. For six months in 1513, she served as regent of England while Henry was in France. During that time the English defeated a Scottish invasion at the Battle of Flodden, an event in which Catherine played an important part with an emotional speech about courage and patriotism.

By 1526, Henry was infatuated with Anne Boleyn and dissatisfied that his marriage to Catherine had produced no surviving sons, leaving their daughter Mary as heir presumptive at a time when there was no established precedent for a woman on the throne. He sought to have their marriage annulled, setting in motion a chain of events that led to England's schism with the Catholic Church. When Pope Clement VII refused to annul the marriage, Henry defied him by assuming supremacy over religious matters in England. In 1533, their marriage was consequently declared invalid and Henry married Anne on the judgement of clergy in England, without reference to the pope. Catherine refused to accept Henry as supreme head of the Church in England and considered herself the King's rightful wife and queen, attracting much popular sympathy. Despite this, Henry acknowledged her only as dowager princess of Wales. After being banished from court by Henry, Catherine lived out the remainder of her life at Kimbolton Castle, dying there in January 1536 of cancer. The English people held Catherine in high esteem, and her death set off tremendous mourning. Her daughter Mary became the first undisputed English queen regnant in 1553.

Catherine commissioned The Education of a Christian Woman by Juan Luis Vives, who dedicated the book, controversial at the time, to the Queen in 1523. Such was Catherine's impression on people that even her adversary Thomas Cromwell said of her, "If not for her sex, she could have defied all the heroes of History." She successfully appealed for the lives of the rebels involved in the Evil May Day, for the sake of their families, and also won widespread admiration by starting an extensive programme for the relief of the poor. Catherine was a patron of Renaissance humanism and a friend of the great scholars Erasmus of Rotterdam and Thomas More.

Ана Болен (енгл. Anne Boleyn; између 1501. и 1507 — 19. мај 1536) била је прва маркиза од Пембрука и краљица Енглеске, друга супруга енглеског краља Хенрија VIII Тјудора и по многима, најутицајнија краљица у историји Уједињеног Краљевства.

Ана је рођена у аристократској породици која је имала велику моћ на двору. Захваљујући врхунском образовању које је стекла на школовању у Аустрији и потом у Француској, на двору надвојвоткиње Маргарите од Аустрије, беспрекорним манирима и природном шарму, лако је освојила краља Хенрија VIII Тјудора и постала прво његова љубимица али не и љубавница, све до пред саму удају за њега 28. маја 1533. чиме је постала краљица Енглеске. Дугих 7 година Хенри VIII је опседао Боленову која је одбијала да попут своје сестре Мери постане краљева љубавница захтевајући да се краљ прво разведе и учини њу својом краљицом што је до тада било нешто незамисливо и незабележено. Тек када је Хенри VIII у настојању да поништи брак са Катарином Арагонском раскинуо везе са Римом и сам поништио тај брак, Ана Болен је коначно постала краљева љубавница и убрзо након тога затруднела и удала се за Хенрија VIII. Боленова је захваљујући Хенријевој слепој љубави успела да своју породицу учини најмоћнијом у краљевству, али не и да краљу подари тако жељеног мушког потомка. Након што је родила будућу славну краљицу Елизабету I, а потом имала најмање један побачај (нема поузданих података о другом побачају), краљ ју је презрео, а ускоро и заменио другом женом, исто као што је и Катарину Арагонску заменио њоме. Заправо, Ана није доживела да види венчање своје наследнице са својим мужем — погубљена је 19. маја 1536, неколико дана пре него што се Хенри VIII 30. маја 1536. венчао са Џејн Симор. Смртна пресуда је донета због наводне прељубе коју је Ана Болен починила са петорицом мушкараца(дворски музичар Марк Смитон, близак пријатељ Хенрија VIII сер Хенри Норис, Виљем Бреретон, сер Френсис Вестон и рођени брат краљице Џорџ Болен) као и због издаје која је произишла из тог чина и била подупрта сведочењем лејди Рошфор (супруге Џорџа Болена) која је наводно чула инкриминишући разговор Ане Болен и сер Хенрија Нориса у којем се спомињала могућност да се Ана Болен након смрти Хенрија VIII уда за Нориса. Будући да је текст оптужнице сачуван до данас из њега се јасно види да су оптужбе биле лажне јер су сведоци тврдили да је краљица починила прељубе на местима и у време на којима се тада није налазила јер се из других историјских докумената поуздано зна да је тада боравила на другом месту са краљем.

Иако није била славна и поштована владарка попут своје кћерке, Ана је била веома утицајна и моћна. У историји је упамћена као жена одговорна за раскид Енглеског краљевства са католичком црквом и утирање пута увођењу протестантизма. Док су је католици проклињали као срамоту за католицизам, протестанти су је славили као мученицу и борца за чисту Енглеску. Ипак, памти се и у бољем светлу: као особа која је на хладан енглески двор донела дух ренесансе, француску моду и либерална схватања.

جين سيمور (حوالي 1508 - 24 أكتوبر 1537) كانت ملكة إنجلترا والزوجة الثالثة للملك هنري الثامن منذ زواجهما في 30 مايو 1536 وحتى وفاتها في العام التالي. أصبحت ملكة بعد إعدام زوجة هنري الثانية آن بولين، التي اتهمها الملك هنري الثامن بالزنا بعد فشلها في إنجاب الوريث الذكر الذي كان يرغب فيه بشدة. ومع ذلك، توفيت جين بسبب مضاعفات ما بعد الولادة بعد أقل من أسبوعين من ولادة طفلها الوحيد الملك المستقبلي إدوارد السادس. كانت الزوجة الوحيدة لهنري التي تلقت جنازة ملكية؛ ودُفن لاحقًا إلى جانب رفاتها في كنيسة القديس جورج، قلعة وندسور.

كانت جين سيمور إحدى وصيفات الملكة السابقة آن بولين زوجة الملك هنري الثانية. لم تحظ جين سيمور بقدر عالي من التعليم كزوجتيه الأولى أو الثانية، فلم تكن تعرف القراءة أو الكتابة. كانت سيمور بدينة بعض الشيء، حيث لم تكن تمارس الرياضة، وكانت دائمة الإحساس بالإرهاق. وبعد تسعة أشهر من الزواج، أنجبت للملك وريثًا ذكرًا، والذي قامت الاحتفالات الكبيرة لقدومه، إلا أنها توفيت بعد 12 يومًا من الولادة، وتزوج هنري بعدها من زوجته الرابعة آن كليفز.

على العكس من آن بولين، لم تشارك جين سيمور في شؤون الملك، إلا في عام 1536، عندما طلبت من الملك أن يغفر للمشاركين في تمرد حركة مهاجري الرحمة. رفض هنري طلبها، وذكرها بمصير آن بولين عندما تدخلت في شؤون الملك.

Ана Клевска (енгл. Anne of Cleves, нем. Anna von Jülich-Kleve-Berg, хол. Anna van Kleef; Диселдорф, 22. септембар 1515. — Лондон, 16. јул 1557) је била четврта жена енглеског краља Хенрија VIII, кћи Јована III, владара војводства Клевса које се налазило на Рајни, на граници данашње Немачке и Холандије.

Катарина Хауард (енгл. Catherine Howard; Лондон, око 1523 — Лондон тауер, 13. фебруар 1542) је била пета жена краља Хенрија VIII. Она је рођака друге краљеве жене, Ане Болен.

Када је постала краљица, Катарина је била изузетно млада. Убрзо после венчања, почела је да вара остарелог краља, са којим је имала несрећан брак, са Томасом Калпепером. Ружа без трна, како ју је Хенри називао, имала је у томе помоћ дворске даме леди Рочфорд. Када је романса откривена, Хенри се разочарао у своју вољену жену, коју је потом осудио на смрт. Катарина је погубљена 13. фебруара 1542. Убрзо после њене смрти, Хенри се по шести и последњи пут оженио, овог пута Катарином Пар.

Катарина Пар (енгл. Katherine Parr; Лондон, 1512 — Глостершир, 5. септембар 1548) је била шеста жена Хенрија VIII. За разлику од осталих његових жена, Катарина није била плаве крви. Удавала се четири пута, први пут за сера Едварда Бороуа, али је он умро брзо након њиховог венчања 1529. године, па се удала за Џона Невила, који је такође умро. Катарина је затим упознала Хенрија VIII, а 18 месеци након погубљења Катарине Хауард, 12. јула 1543. године они су се венчали. Након непуне четири године брака, Хенри је умро 28. јануара 1547. године. Катарина није дуго туговала и убрзо се четврти и последњи пут удала, овога пута за рођака Хенријеве треће жене Џејн, Томаса Симора. Није још дуго живела; умрла је након рођења свог првог детета, 5. септембра 1548. године.