Ко се венчао Јелисавета Котроманић?

Јелисавета Котроманић (1340 — 1387) је била кћерка босанског бана Стефана II Котроманића, а браком са угарским и пољским краљем Лајошом I краљица Угарске и Пољске.

Лајош I Анжујски (мађ. I. Anjou Lajos, хрв. Ludovik I. Anžuvinac, пољ. Ludwik I Andegaweński, лат. Ludovicus I Andegavensis; Вишеград, 5. март 1326 — Трнава, 10. септембар 1382), познат и као Лајош I Велики (мађ. I. Nagy Lajos, хрв. Ludovik I. Veliki, пољ. Ludwik I Wielki, лат. Ludovicus I Magnus), био је угарски и пољски краљ из породице Анжујаца.

Био је највећи владар угарске државе, мудар, енергичан и веома активан. Нашавши колико толико сређене односе у Угарској, приступио је обнављању краљевске власти у далматинско-хрватским областима. Ослањајући се на градове и на средње и ниже племство, тежио је да уништи самосталност крупних феудалаца и да ојача своју власт. Покоривши хрватске великаше, 1345. године, у први план је дошла освајачка спољна политика и он је повео десетогодишњи рат против трговачке Млетачке републике, која је тада била на врхунцу моћи, са циљем да поврати далматинске градове.

После дуготрајних ратова и успешних похода у Далмацију, па и саму Италију, срећа је изневерила Млечане, који су сада морали узмакнути пред јачим Лајошем и Задарским миром 1358. године се одрећи свих далматинских градова и острва од Кварнера до Драча. Тако да је Лајош прикључио јадранску обалу својој држави. Његовом је победом Угарска осигурала себи премоћ на јадранским обалама све до доласка Турака. Водио је широку спољну политику, имајући у плану да уједини анжујске поседе у јужној Италији, тј. Напуљску краљевину, са Угарском. У ту сврху предузео је два похода у Италију, који, ипак, нису дали никаквих резултата, али су делом потрошили снагу економски ојачале Угарске. Што се балканске политике тиче, Лајош је успео да учврсти своју сизеренску врховну власт. Ратовао против српског цара Стефана Душана око Хума. Приморао босанског краља Твртка I да му уступи неке области. Лоша страна ових успеха било је то што су они, у предвечерје опасности од Турака Османлија, уместо збијања снага, на трагичан начин супротставили Угарску њеним јужним суседима.

После смрти пољског краља Казимира III, који није имао наследника, 1370. године, постао пољски краљ. Владао огромном државом која се простирала од Висле до Јадрана, али без веће политичке користи, у то више што ни ту није био поштеђен ратова, због сталних упада Литванаца. У његово доба Угарска је стекла велики политички утицај у Европи. Био је најмоћнији владар Европе свог времена.

Са Јелисаветом Котроманић, кћерком босанског бана Стефана II, је имао три ћерке Катарину (1370—1378), Марију (1371—1395) будућу краљицу Угарске и Јадвигу (1374—1399) будућу краљицу Пољске.