Ко се венчао Јелена Лазаревић Балшић Хранић?

Јелена Лазаревић, удата Балшић, а потом Косача (Прилепац, између 1366. и 1371 — март 1443) била је српска племкиња. Она је била ћерка српског кнеза Лазара и кнегиње Милице. Удала се 1386. године за зетског господара Ђурђа II Балшића (у. 1403). Оставши удовица, касније се преудала (крајем 1411. године) за војводу Сандаља Хранића Косачу (у. 1435). Уживала је велики углед, као покровитељка Српске православне цркве, а сачувани део њене преписке сврстава се у врх српске средњовековне епистолографске књижевности.

Ђурађ II Страцимировић (владао 1385—1403), господарио је Зетом (доцније названа Црном Гором) у време турског продора на Балкан. У борби са њима, пао је у ропство и био је принуђен да им за своју слободу да град Скадар. Када се нашао на слободи, поново је освојио Скадар 1395. године и уступио га Млетачкој републици (Венецији), а себи је задржао градове у Приморју, Бар и Улцињ.

Преко мајке Милице, Ђурађ II је имао родбинске везе са Мрњавчевићима, тако да му је краљ Марко био брат од ујака. Око 1386. године, оженио се кћерком кнеза Лазара, Јеленом- „госпођом Леном“, па му је Вук Бранковић био пашеног. Са Јеленом је имао сина и наследника Балшу III.

Сандаль Хранич Косача (босн. Sandalj Hranić Kosača, серб. Сандаљ Хранић Косача; 1370— 15 марта 1435) — великий воевода Хума (1392—1435).