Ко се венчао Xanthippe?

Xanthippe (; Ancient Greek: Ξανθίππη [ksantʰíppɛː]; fl. 5th–4th century BCE) was an ancient Athenian, the wife of Socrates and mother of their three sons: Lamprocles, Sophroniscus, and Menexenus. She was likely much younger than Socrates, perhaps by as much as 40 years. In Xenophon's Symposium, she is described by Antisthenes as "the most difficult, harshest, painful, ill-tempered" wife; this characterisation of Xanthippe has influenced all subsequent portrayals of her.

Сократ (грч. Σωκράτης; Алопеке, око 470. п. н. е. – 399. п. н. е.) је био грчки филозоф из Атине који се сматра оснивачем западне филозофије и међу првим моралним филозофима етичке традиције мишљења. Сократ није написао ниједан текст и познат је углавном кроз постхумне извештаје класичних писаца, посебно његових ученика Платона и Ксенофонта. Ови извештаји су написани као дијалози, у којима Сократ и његови саговорници испитују предмет у стилу питања и одговора, што је изнедрило књижевну врсту сократског дијалога. Контрадикторни прикази Сократа чине реконструкцију његове филозофије готово немогућом, што је познато као Сократов проблем. Сократ је био поларизујућа личност у атинском друштву. Године 399. пре Христа оптужен је за безбожништво и кварење омладине. После суђења које је трајало један дан, осуђен је на смрт. Последњи дан је провео у затвору, одбијајући понуде присталица да му помогну да побегне.

Платонови дијалози су међу најсвеобухватнијим приказима Сократа који су преживели од антике. Они демонстрирају сократовски приступ областима филозофије, укључујући епистемологију и етику. Платонов Сократ даје своје име концепту Сократове методе, а такође и сократској иронији. Сократов метод испитивања се обликује у дијалогу користећи кратка питања и одговоре, оличен у оним Платоновим текстовима у којима Сократ и његови саговорници испитују различите аспекте неког питања или апстрактно значење, обично у вези са једном од врлина, и нађу се у ћорсокаку, потпуно неспособни да дефинишу шта су мислили да разумеју. Сократ је познат по томе што је прогласио своје потпуно незнање; говорио је да је једино свестан свог незнања, тражећи да имплицира да је спознаја нашег незнања први корак у филозофирању.

Сократ је извршио снажан утицај на филозофе у каснијој антици и наставио да то чини у модерној ери. Проучавали су га средњовековни и исламски научници и играо је важну улогу у мисли италијанске ренесансе, посебно у оквиру хуманистичког покрета. Интересовање за њега се наставило несмањено, што се огледа у делима Серена Киркегора и Фридриха Ничеа. Прикази Сократа у уметности, књижевности и популарној култури учинили су га широко познатом фигуром у западној филозофској традицији.