Ко се венчао Leonard Woolf?

Leonard Sidney Woolf ((1880-11-25)25 November 1880 – (1969-08-14)14 August 1969) was a British political theorist, author, publisher, and civil servant. He was married to author Virginia Woolf. As a member of the Labour Party and the Fabian Society, Woolf was an avid publisher of his own work and his wife's novels. A writer himself, Woolf created nineteen individual works and wrote six autobiographies. Leonard and Virginia did not have any children.

Аделајн Вирџинија Вулф (девојачко Стивен; енгл. Adeline Virginia Woolf; Лондон, 25. јануар 1882 – река Уз код Родмела, 28. март 1941) била је енглеска књижевница, један од кључних аутора наративног модернизма и оснивач феминистичке књижевне критике.

Рођена у веома имућној породици у у Јужном Кенсингтону, Лондон, као седмо дете Џулије Принсеп (Џексон) и сера Леслија Стивена у мешаној осмочланој породици која је укључивала модернистичку сликарку Ванесу Бел. Од малих ногу је учила енглеске класике и викторијанску књижевност. Од 1897. до 1901. похађала је женски одсек Кингс колеџа у Лондону, где је студирала класику и историју и где је дошла у контакт са раним реформаторима високог образовања жена и покретом за права жена.

Подстакнута ставом свога оца, Вулф је почела да пише 1900. Након смрти оца 1904. године, породица Стивен се преселила из Кенсингтона у уметнички боемски Блумсбери, где су, у сарадњи са интелектуалним пријатељима, формирали уметничку и књижевну Блумсбери групу. Године 1912. удала се за Леонарда Вулфа, а 1917. пар је основао Hogarth Press, који је издао већи део њених књига. Изнајмили су кућу у Сасексу и касније су се ту трајно преселили 1940. Вулф је имала романтичне односе са женама. Једна љубавница била је Витa Саквил-Вест, чије је књиге Вулф објавила у оквиру Hogarth Press. Дела обе књижвенице инспирисане су њиховом везом, која је трајала до смрти Вулфове.

Током међуратног периода, Вулф је била важан део лондонског књижевног и уметничког друштва. Године 1915. објавила је свој први роман, The Voyage Out, преко издавачке куће свог полубрата, Gerald Duckworth and Company. Њена најпознатија дела укључују романе Госпођа Даловеј (1925), Ка светионику (1927) и Орландо (1928). Позната је и по својим есејима, као што је Сопствена соба (1929). Вулф је постала једна од централних тема покрета феминистичке критике 1970-их. Њени радови, преведени на више од 50 језика, привукли су пажњу и распрострањене коментаре за инспирацију феминизма. Њеном животу и раду посвећено је велико писање. Била је тема драма, романа и филмова. Вулф је обележена статуама, друштвима посвећеним њеном раду и зградом на Универзитету у Лондону. Током свог живота, Вулф се мучила са менталним поремећејима. Неколико пута је била институционализована и најмање два пута је покушала самоубиство. Према Далсимеру (2004), њену болест карактеришу симптоми који ће касније бити дијагностиковани као биполарни поремећај, за који није било ефикасног лечења током њеног живота. Године 1941, у доби од 59 година, Вулф је извршила самоубиство удавивши се у ријеци Оз.