Ко се венчао Хенри VIII Тјудор?

Хенри VIII (енгл. Henry VIII of England; Гринич, 28. јун 1491 — Лондон, 28. јануар 1547), владао је Енглеском и Ирском од 1509. до 28. јануара 1547. када је умро. Наследио је свог оца Хенрија VII, оснивача династије Тјудор којој он припада. Познат је због тога што се шест пута женио и реформације енглеске цркве. Када му папа, под утицајем католичких краљева, није дозволио да се разведе од своје прве жене Каталине од Арагона, (ћерке Фернанда и Изабеле, Католичких краљева) да би се оженио својом љубавницом Ен Болин, прекинуо је све везе са Ватиканом и Римом и Актом о супремацији 1534. године прогласио се за врховног владара енглеске цркве и самим тим енглеска црква је сврстана у протестантске, касније названа англиканска. Такође је ујединио Енглеску и Велс у једну територију, тј. државу 1543. године. Иако је био ожењен шест пута имао је само троје деце – кћерку Марију, касније енглеску краљицу Марију I познату као Крвава Марија (1553—1558), из првог брака са Катарином од Арагона; затим, другу кћерку, такође, потоњу славну краљицу Елизабету I (1558—1603) из другог брака са Аном Болин и сина наследника Едварда VI (1547—1553) из трећег брака са Џејн Симор. Описан је као стасит, атлетски грађен човек, риђе браде и изузетних листова, човек од стила; уживао је у јелу, познат као коцкар, али врстан спортиста – тенисер, мачевалац.

Catarina de Aragão (em castelhano: Catalina de Aragón; Alcalá de Henares, 16 de dezembro de 1485 — Castelo de Kimbolton, Cambridgeshire, 7 de janeiro de 1536) foi Princesa da Espanha e a primeira rainha consorte de Henrique VIII de Inglaterra, sendo mãe da rainha Maria I. Conversava tanto em seu espanhol nativo, quanto em latim, grego, francês e, mais tarde, inglês. Quando rainha, o seu tempo foi maioritariamente empenhado em obras de caridade, o que lhe conferiu o amor do povo inglês.

Filha de Isabel I de Castela e Fernando II de Aragão, Catarina tinha três anos quando estava noiva de Arthur, príncipe de Gales, herdeiro aparente do trono inglês. Eles se casaram em 1501, mas Arthur morreu cinco meses depois. Ela ocupou o cargo de embaixadora da Coroa Aragonesa na Inglaterra em 1507, a primeira embaixadora da história da Europa. Catarina se casou posteriormente com o irmão mais novo de Arthur, o recém-ascendido Henrique VIII, em 1509. Por seis meses em 1513, ela serviu como regente da Inglaterra enquanto Henrique VIII estava na França. Durante esse período, os ingleses venceram a Batalha de Flodden, um evento em que Catarina desempenhou um papel importante com um discurso emocionado sobre a coragem inglesa.

Sua união com Henrique não resultou em um herdeiro masculino para o trono. Henrique entrou com um pedido de anulação do casamento, alegando que ela teria consumado o anterior, com seu irmão mais velho, falecido pouco depois de desposar Catarina, Artur, Príncipe de Gales. Uma série de eventos seguiu esse pedido, levando ao rompimento da coroa inglesa com a Igreja Católica Romana após o papa negá-lo. O rei, assumindo a supremacia religiosa no país, conseguiu a anulação e casou-se com sua amante Ana Bolena. Catarina, todavia, nunca aceitou a decisão, e continuou considerando-se sua legítima esposa e Rainha da Inglaterra.

Ана Болен (енгл. Anne Boleyn; између 1501. и 1507 — 19. мај 1536) била је прва маркиза од Пембрука и краљица Енглеске, друга супруга енглеског краља Хенрија VIII Тјудора и по многима, најутицајнија краљица у историји Уједињеног Краљевства.

Ана је рођена у аристократској породици која је имала велику моћ на двору. Захваљујући врхунском образовању које је стекла на школовању у Аустрији и потом у Француској, на двору надвојвоткиње Маргарите од Аустрије, беспрекорним манирима и природном шарму, лако је освојила краља Хенрија VIII Тјудора и постала прво његова љубимица али не и љубавница, све до пред саму удају за њега 28. маја 1533. чиме је постала краљица Енглеске. Дугих 7 година Хенри VIII је опседао Боленову која је одбијала да попут своје сестре Мери постане краљева љубавница захтевајући да се краљ прво разведе и учини њу својом краљицом што је до тада било нешто незамисливо и незабележено. Тек када је Хенри VIII у настојању да поништи брак са Катарином Арагонском раскинуо везе са Римом и сам поништио тај брак, Ана Болен је коначно постала краљева љубавница и убрзо након тога затруднела и удала се за Хенрија VIII. Боленова је захваљујући Хенријевој слепој љубави успела да своју породицу учини најмоћнијом у краљевству, али не и да краљу подари тако жељеног мушког потомка. Након што је родила будућу славну краљицу Елизабету I, а потом имала најмање један побачај (нема поузданих података о другом побачају), краљ ју је презрео, а ускоро и заменио другом женом, исто као што је и Катарину Арагонску заменио њоме. Заправо, Ана није доживела да види венчање своје наследнице са својим мужем — погубљена је 19. маја 1536, неколико дана пре него што се Хенри VIII 30. маја 1536. венчао са Џејн Симор. Смртна пресуда је донета због наводне прељубе коју је Ана Болен починила са петорицом мушкараца(дворски музичар Марк Смитон, близак пријатељ Хенрија VIII сер Хенри Норис, Виљем Бреретон, сер Френсис Вестон и рођени брат краљице Џорџ Болен) као и због издаје која је произишла из тог чина и била подупрта сведочењем лејди Рошфор (супруге Џорџа Болена) која је наводно чула инкриминишући разговор Ане Болен и сер Хенрија Нориса у којем се спомињала могућност да се Ана Болен након смрти Хенрија VIII уда за Нориса. Будући да је текст оптужнице сачуван до данас из њега се јасно види да су оптужбе биле лажне јер су сведоци тврдили да је краљица починила прељубе на местима и у време на којима се тада није налазила јер се из других историјских докумената поуздано зна да је тада боравила на другом месту са краљем.

Иако није била славна и поштована владарка попут своје кћерке, Ана је била веома утицајна и моћна. У историји је упамћена као жена одговорна за раскид Енглеског краљевства са католичком црквом и утирање пута увођењу протестантизма. Док су је католици проклињали као срамоту за католицизам, протестанти су је славили као мученицу и борца за чисту Енглеску. Ипак, памти се и у бољем светлу: као особа која је на хладан енглески двор донела дух ренесансе, француску моду и либерална схватања.

Џејн Симор (енгл. Jane Seymour; 1508. или 1509 — 24. октобар 1537) је била трећа жена енглеског краља Хенрија VIII и једина која је у браку са краљем родила мушког потомка.

Кћи племића, Џејн је била дворска дама прве две Хенријеве супруге, Катарине Арагонске и Ане Болен. Незадовољан у браку са Аном Болен, краљ се почео интересовати за младу дворску даму, а она је пристала на брак, али је одбила да постане Хенријева љубавница. Удала се за краља 1536. неколико часова након погубљења Ане Болен и убрзо је остала трудна. Као краљица одликовала се строгошћу и озбиљношћу насупрот својој отвореној и веселој претходници. Дана 12. октобра 1537. Џејн је родила сина, касније краља Едварда VI, а након 12 дана умрла је од бабиње грознице.

Иако је записано да је краљ Хенри VIII изјавио да је волео госпу Џејн Симор више од осталих супруга, многи историчари верују да то није тачно, већ да је чак и у његовим последњим тренуцима преовладавало сећање на његову најзначајнију супругу, краљицу Ани Болен. Уосталом, верује се да је краљ тражио да га сахране поред Џејн зато што му је једино она подарила законитог наследника, а још значајнији разлог би био тај, што једино тако не би морао да призна да је погрешио у опхођењу према бившим супругама (да је тражио да га сахране поред Катарине Арагонске морао би да призна да је погрешио што се развео од те племените жене, да је тражио да га сахране поред Ане Болен било би очигледно да је још воли и памти и морао би да призна да је погрешио што је погубио).

Њена браћа су била Едвард Симор и Томас Симор.

Ана Клевска (енгл. Anne of Cleves, нем. Anna von Jülich-Kleve-Berg, хол. Anna van Kleef; Диселдорф, 22. септембар 1515. — Лондон, 16. јул 1557) је била четврта жена енглеског краља Хенрија VIII, кћи Јована III, владара војводства Клевса које се налазило на Рајни, на граници данашње Немачке и Холандије.

Катарина Хауард (енгл. Catherine Howard; Лондон, око 1523 — Лондон тауер, 13. фебруар 1542) је била пета жена краља Хенрија VIII. Она је рођака друге краљеве жене, Ане Болен.

Када је постала краљица, Катарина је била изузетно млада. Убрзо после венчања, почела је да вара остарелог краља, са којим је имала несрећан брак, са Томасом Калпепером. Ружа без трна, како ју је Хенри називао, имала је у томе помоћ дворске даме леди Рочфорд. Када је романса откривена, Хенри се разочарао у своју вољену жену, коју је потом осудио на смрт. Катарина је погубљена 13. фебруара 1542. Убрзо после њене смрти, Хенри се по шести и последњи пут оженио, овог пута Катарином Пар.

Катарина Пар (енгл. Katherine Parr; Лондон, 1512 — Глостершир, 5. септембар 1548) је била шеста жена Хенрија VIII. За разлику од осталих његових жена, Катарина није била плаве крви. Удавала се четири пута, први пут за сера Едварда Бороуа, али је он умро брзо након њиховог венчања 1529. године, па се удала за Џона Невила, који је такође умро. Катарина је затим упознала Хенрија VIII, а 18 месеци након погубљења Катарине Хауард, 12. јула 1543. године они су се венчали. Након непуне четири године брака, Хенри је умро 28. јануара 1547. године. Катарина није дуго туговала и убрзо се четврти и последњи пут удала, овога пута за рођака Хенријеве треће жене Џејн, Томаса Симора. Није још дуго живела; умрла је након рођења свог првог детета, 5. септембра 1548. године.