Ко се венчао Принц Филип, војвода од Единбурга?

Принц Филип, војвода од Единбурга (енгл. Prince Philip, Duke of Edinburgh, право име принц Филип од Грчке и Данске, енгл. Prince Philip of Greece and Denmark; Крф, 10. јун 1921 — Замак Виндзор, 9. април 2021), био је супруг британске краљице Елизабете II.

Филип је рођен у грчкој и данској краљевској породици. Када је имао осамнаест месеци, он и његова породица су били прогнани из његове родне земље, Грчке. Након школовања у Француској, Немачкој и Великој Британији, придружио се Краљевској морнарици 1939. године са 18 година. Од јула 1939. почео је да се дописује са тринаестогодишњом принцезом Елизабетом, коју је први пут упознао 1934. године. Током Другог светског рата служио је са одликовањем у медитеранској и британској пацифичкој флоти.

После рата, Филип је добио дозволу од Џорџа VI да се ожени Елизабетом. Пре званичне најаве о њиховој веридби у јулу 1947. године, напустио је грчке и данске принчевске титуле, постао натурализовани британски поданик и усвојио презиме баке и деке по мајци Маунтбатен. Оженио се Елизабетом 20. новембра 1947. Непосредно пре венчања, добио је стил Његово Краљевско Височанство и краљ је створио титулу војводе од Единбурга, грофа од Мерионета и барона Гринвича. Филип је напустио активну војну службу када је Елизабета постала краљица 1952. године, достигавши чин заповедника, и постао британски принц 1957. године. Филип је са Елизабетом имао четворо деце: Чарлса, Ану, Ендруа и Едварда. Преко британског Налога у Савету издатог 1960. године, потомци пара који немају краљевске стилове и титуле могу да користе презиме Маунтбатен-Виндсор, које су користили и неки чланови краљевске породице који поседују титуле, попут Ане, Ендруа и Едварда.

Филип је помогао у развоју коњичког догађаја вожње кочијама. Био је покровитељ, председник или члан преко 780 организација, а служио је и као председник Награде војводе од Единбурга, програма самопобољшања за младе од 14 до 24 године. Био је супруг са најдужим стажом владајућег британског монарха и најдуговечнији мушки члан британске краљевске породице. Повукао се са својих краљевских дужности 2. августа 2017. године, у доби од 96 година, завршивши 22.219 соло ангажмана и 5.493 говора од 1952. године. Филип је умро 9. априла 2021, два месеца пре свог стотог рођендана.

Елизабета II (енгл. Elizabeth II), пуним именом Елизабета Александра Мери (енгл. Elizabeth Alexandra Mary; Лондон, 21. април 1926 — Замак Балморал, 8. септембар 2022), била је краљица Уједињеног Краљевства и крунских земаља Комонвелта од 6. фебруара 1952. до своје смрти 2022. године. Владала је у 32 суверене државе током свог живота и остала је монарх у 15 земаља до своје смрти. Њена владавина од преко 70 година је најдужа владавина неког британског монарха, најдужа владавина неког женског монарха и друга најдужа верификована владавина неког монарха суверене државе у историји.

Елизабета је рођена у Мејферу, у Лондону, током владавине њеног деде по оцу, краља Џорџа V. Била је прво дете војводе и војвоткиње од Јорка (касније краља Џорџа VI и краљице Елизабете, краљице мајке). Њен отац је ступио на престо 1936. након абдикације свог брата Едварда VIII, чиме је десетогодишња принцеза Елизабета постала престолонаследница. Школовала се приватно код куће и почела је да обавља јавне дужности током Другог светског рата, служећи у Помоћној територијалној служби. У новембру 1947. удала се за Филипа Маунтбатена, бившег принца Грчке и Данске, а њихов брак је трајао 73 године до његове смрти 2021. године. Имали су четворо деце: Чарлса, Ану, Ендруа и Едварда.

Када је њен отац умро у фебруару 1952, Елизабета — тада 25-годишњакиња — постала је краљица седам независних земаља Комонвелта: Уједињеног Краљевства, Канаде, Аустралије, Новог Зеланда, Јужне Африке, Пакистана и Цејлона (данас познатог као Шри Ланка), као као и шеф Комонвелта. Елизабета је владала као уставни монарх кроз велике политичке промене као што су биле Северноирски сукоб, деволуција у Уједињеном Краљевству, деколонизација Африке и приступање Уједињеног Краљевства Европској заједници, као и његово накнадно повлачење. Број њених крунских земаља је варирао током времена како су територије стицале независност, а неке области постајале републике. Као краљицу, Елизабету је служило више од 170 премијера широм њених земаља. Њене бројне историјске посете и састанци укључивали су државне посете Кини 1986. године, Русији 1994. и Републици Ирској 2011. године, као и састанке са петорицом папа и четрнаест председника Сједињених Држава.

Значајни догађаји током Елизабетине владавине су укључивали њено крунисање 1953, као и прославу њеног Сребрног, Златног, Дијамантског и Платинастог јубилеја 1977, 2002, 2012. и 2022. године. Иако се повремено суочавала са републиканизмом и медијским критикама своје породице — посебно након распада бракова њене деце, њеног annus horribilis-а 1992. и смрти бивше снаје Дајане 1997. године — подршка монархији у Уједињеном Краљевству је остало константно висока током њеног живота, као и њена лична популарност. Елизабета је умрла са 96 година у замку Балморал у септембру 2022. године, а наследио ју је њен најстарији син, Чарлс III.