Ко се венчао Мухамед Али?

Мухамед Али (енгл. Muhammad Ali, право име Касијус Марселус Клеј Млађи; енгл. Cassius Marcellus Clay, Jr.; Луивил, 17. јануар 1942 — Скотсдејл, 3. јун 2016), био је амерички професионални боксер и један од највећих светских боксера, активиста и филантроп. Године 1960, на Олимпијским играма у Риму освојио је златну медаљу у полутешкој категорији. Име Мухамед Али узео је након примања ислама 1964. године. Титулу је потом девет пута узастопно успешно одбранио, а одузета му је 1967. судском пресудом због одбијања да буде мобилисан за рат у Вијетнаму.

Рођен и одрастао у Луивилу у Кентакију, Клеј је почео да тренира као аматерски боксер кад је имао 12 година. У својој осамнаестој години, он је освојио златну медаљу у лакој тешкој категорији на Летњој олимпијади 1960. године, и постао професионалац касније те године. У својој 22 години, 1964. године, он је освојио светски шампионат у тешкој категорији победивши Сонија Листона у веома тешком мечу.

Године 1966, Али је антагонизовао белу елиту одбијањем да буде регрутован у војску САД, позивајући се на своја религијска уверења и противљење америчком учешћу у Вијетнамском рату. Он је ухапшен, проглашен кривим за оптужбе избегавања конскрипције, и лишен боксерских титула. Успешно се жалио на одлуку у Врховном суду Сједињених Америчких Држава, који је преиначио ранију осуду 1971. године, до ког времена он се није борио скоро четири године и тиме изгубио период врхунске атлетске перформансе. Алијеве акције као савесног приговарача на рат учиниле су га иконом шире контракултурне генерације, и он је био фигура високог профила расног поноса за афроамериканаца током покрета за грађанска права.

Али је био један од водећих боксера тешке категорије у 20. веку, и остаје троструки директни шампион у тој категорији. Његови рекорди од победа над 21 боксера за светску титулу у тешкој категорији и победе у 14 уједињених титула су биле непревазиђене 35 година. У време када је већина бораца дозвољавала својим менаџерима да говоре у њихово име, Али је бриљирао и заиста жудео за рефлекторима, где је често био провокативан и необичан. Он је био познат по увредљивом провоцирању, и често поезијом слободним стилом са шемама риме и говорним речима, за његово блаћење противника у боксу, као и у политичкој поезији за његов активизам, антиципирајући елементе рапа и хип хоп музике.

Али је једини боксер кога је часопис The Ring именовао боксером године шест пута. Услед његовог учешћа у неколико историјских боксерских мечева и завада, и његовог боксерских рекорда, он је био рагиран као највећи боксер тешке категорије свих времена, и највећи атлета 20. века према часопису Sports Illustrated, Спортска личност века према ББЦ, и трећи највећи атлета 20. века према ESPN SportsCentury.

Изван ринга, Али је остварио успех као музичар, при чему је он примио две Греми номинације. Такође је био глумац и писац, објавивши две аутобиографије. Након што се 1981. повукао из бокса, Али се фокусирао на религију и добротворне установе. Године 1984, он је био дијагнозиран са Паркинсоновим синдромом, што неки извештаји приписују повредама везаним за бокс, мада су Али и његов лекар то оспоравали. Како се његово стање погоршавало, Али се све мање појављивао у јавности и о њему је бринула његова породица до његове смрти 3. јуна 2016. године.

Khalilah Camacho Ali (born Belinda Boyd; March 17, 1950) is an American actress, also known for being a former wife of boxer Muhammad Ali.

Muhammad Ali ( ah-LEE; born Cassius Marcellus Clay Jr.; January 17, 1942 – June 3, 2016) was an American professional boxer and activist. A global cultural icon, widely known by the nickname "the Greatest", he is often regarded as the greatest heavyweight boxer of all time. He held the Ring magazine heavyweight title from 1964 to 1970, was the undisputed champion from 1974 to 1978, and was the WBA and Ring heavyweight champion from 1978 to 1979. In 1999, he was named Sportsman of the Century by Sports Illustrated and the Sports Personality of the Century by the BBC.

Born in Louisville, Kentucky, he began training as an amateur boxer at age 12. At 18, he won a gold medal in the light heavyweight division at the 1960 Summer Olympics and turned professional later that year. He joined the Nation of Islam in the early 1960s, but later disavowed it in the mid-1970s. He won the world heavyweight championship, defeating Sonny Liston in a major upset on February 25, 1964, at age 22. During that year, he denounced his birth name as a "slave name" and formally changed his name to Muhammad Ali. In 1967, Ali refused to be drafted into the military, owing to his religious beliefs and ethical opposition to the Vietnam War, and was found guilty of draft evasion and stripped of his boxing titles. He stayed out of prison while appealing the decision to the Supreme Court, where his conviction was overturned in 1971. He did not fight for nearly four years and lost a period of peak performance as an athlete. Ali's actions as a conscientious objector to the Vietnam War made him an icon for the larger counterculture of the 1960s generation, and he became a prominent, high-profile figure of racial pride for African Americans during the civil rights movement and throughout his career.

Ali fought in several highly publicized boxing matches, including fights with Liston, Joe Frazier (including the Fight of the Century, to that point the biggest boxing event and the Thrilla in Manila), and George Foreman in The Rumble in the Jungle. At a time when many boxers let their managers do the talking, Ali became renowned for his provocative and outlandish persona. He was famous for trash talking, often free-styled with rhyme schemes and spoken word poetry, and is identified as a pioneer in hip-hop. He often predicted in which round he would knock out his opponent. As a boxer, Ali was known for his unorthodox movement, footwork, head movement, and rope-a-dope technique, among others.

Outside boxing, Ali performed as a spoken word artist, releasing two studio albums: I Am the Greatest! (1963) and The Adventures of Ali and His Gang vs. Mr. Tooth Decay (1976). Both albums received Grammy Award nominations. He also featured as an actor and writer, releasing two autobiographies. Ali retired from boxing in 1981 and focused on religion, philanthropy, and activism. In 1984, he made public his diagnosis of Parkinson's syndrome, which some reports attributed to boxing-related injuries, though he and his specialist physicians disputed this. He remained an active public figure, but in his later years made fewer public appearances as his condition worsened, and was cared for by his family.