Ко се венчао Marie de Roumanie (1900-1961)?

Marie de Roumanie (en roumain : Maria a României et en serbo-croate : Марија Карађорђевић / Marija Karađjorđjevitch), née le 6 janvier 1900 à Gotha, en Allemagne, et morte le 22 juin 1961 à Chelsea à Londres au Royaume-Uni, est une princesse de Roumanie devenue, par son mariage, reine des Serbes, Croates et Slovènes de 1922 à 1929, puis de Yougoslavie de 1929 à 1934.

Александар I Карађорђевић (Цетиње, 4/16. децембар 1888 — Марсељ, 9. октобар 1934), познат као Ујединитељ, а у савременој Србији краљ Александар, био је регент престолонаследник Краљевине Србије (1914—1918), регент престолонаследник Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1921), краљ Срба, Хрвата и Словенаца (1921—1929) и краљ Југославије (1929—1934).

Био је четврто дете и други син Петра I Карађорђевића и кнегиње Зорке и брат Ђорђa П. Карађорђевићa. Александар је своју младост провео ван Србије, којом је тада владала ривалска династија Обреновић. Школовао се у Женеви и Санкт Петербургу, а у Србију је дошао када је његов отац изабран за краља Србије после Мајског преврата 1903. Након што се његов старији брат Ђорђе Карађорђевић одрекао престола 1909, Александар је постао престолонаследник. Александар Карађорђевић је био први Србин који је летео авионом. Било је то током његове посете Француској 5. априла до 27. априла 1910 године. Александар је летео на авиону фалер број 2. Постао је регент свом оцу 24. јуна 1914. и као такав био је врховни заповедник српске војске у Првом светском рату.

После победе у Првом светском рату, Александар је постао регент нове Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца,а краљ 1921. после очеве смрти. Владао је аутократски земљом у којој су били изражени социјални и национални контрасти. После убистава у Народној скупштини, завео је Шестојануарску диктатуру 1929, а 1931. године је донео Октроисани устав.

Група завереника из редова усташа и бугарског ВМРО-а га је убила у Марсељу, 1934. године. Наследио га је најстарији син Петар, али је због његове малолетности земљом до 1941. владало Намесништво на чијем је челу био Александров брат од стрица кнез Павле.

У савременој Србији је о његовом наслеђу подељено мишљење. Док се на његов рад у Балканским и Првом светском рату, као и на погледу спољне политике гледа углавном врло позитивно, негативно се гледа на стварање краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је произашла у Југославију, јер се сматра да је могао да створи Велику Србију. То мишљење је нарочито постало актуелно после распада Југославије током 1990-их. С друге стране они који подржавају ту идеју, у суштини износе да је стварање заједничке државе једним делом било инспирисано уједињењем Италије и Немачке, које су настале од великог броја независних градова, кнежевина и војводстава, и повлаче везу до Начертанија и идеји о уједињењу Јужних Словена, где је Србија требала да представља Пијемонт.