Ко се венчао Џејмс II Стјуарт?

Џејмс II или Џејмс VII од Шкотске (енгл. James II of England; Лондон, 14. октобар 1633 — Париз, 16. септембар 1701) је био краљ Енглеске, Шкотске и Ирске од 6. фебруара 1685. до 11. децембра 1688. Био је последњи католички краљ, који је владао Енглеском, Шкотском и Ирском. Многи његови поданици му нису веровали због његове верске политике и наводног деспотизма. Свргнут је у Славној револуцији 1688. На престолу су га заменили његова кћерка Мери II од Енглеске и њен супруг Вилијам III Орански, који су постали заједнички владари 1689.

Веровање да је Џејмс прави законити краљ, а не Вилијам и Мери постао је познат као јакобитизам, а следбеници као јакобити. Џејмс је покушао да поврати круну 1689, када се искрцао у Ирској. Након пораза у бици код Бојне 1690. вратио се у Француску, где је живео остатак живота под заштитом француског краља Луја XIV. Његов син Џејмс Френсис Едвард Стјуарт и унук Чарлс Едвард Стјуарт покушавали су безуспешно да обнове јакобитску линију и да дођу на власт у Енглеској.

Ана Хајд (енгл. Anne Hyde) је била војвоткиња од Јорка.

Рођена је 22. марта 1638, у Виндзору, као ћерка Едварда и Френсис Хајд. За Џејмса Стјуарта се удала 3. септембра 1660. и тако добила титулу војвоткиње од Јорка. Имала је око деветоро деце, од којих су само Мери, Џејмс, Едгар и Ана преживели. Током њене последње трудноће јој је дијагностикован рак дојке. Само неколико седмица након рођења последњег детета, Ана је умрла. Њене две ћерке Ана и Мери су наследили енглески и шкотски трон. Млађа ћерка је ујединила Енглеску и Шкотску, и створила Велику Британију.

Марија од Модене (итал. Maria Beatrice Anna Margherita Isabella d'Este; 1658– 1718) била је краљица Енглеске, Шкотске и Ирске као друга супруга Џејмса II Стјуарта (1633—1701). Била је религиозна римокатолкиња и удала се за удовца Џејмса, који је био млађи брат Чарлса II (1630–1685) и потенцијални наследник престола. Није се интересовала за политику и била је посвећена супругу и њиховој деци од које је двоје преживело детињство: Џејмс Франсис Едвард, јакобитски кандидат на престо (као Џејмс III Енглески), касније познат као Старији претендент (енгл. The Old Pretender), и Луиза Марија Тереза.

Марија је рођена у војводској породици у Модени, малој држави у североисточној Италији. У Енглеској је првенствено остала упамћена по гласинама о контроверзном рођењу Џејмса Франсиса Едварда, њеног јединог сина који је преживео детињство. Према широко раширеним гласинама, Џејмс је био „замена“, тј. беба која је унесена у собу где се одвијао порођај у тигању за грејање постеље. Циљ оваквог потеза био је да се обезбеди наследник католичкој грани династије Стјуарт. Иако се показало да су овакве оптужбе биле нетачне, што је потврдила и истрага Тајног савета, рођење Џејмса Франсиса Едварда било је један од чинилаца који су довели до Славне револуције 1688. године. У револуцији Џејмс II је био присиљен да престо уступи својој ћерки из првог брака Марији, која је била протестанткиња као и њен супруг и савладар Вилијем III.

Џејмс II и Марија Моденска су са породицом отишли у изгнанство у Француску где им је Луј XIV ставио на располагање двор Сен Жермен ан Лај, недалеко од Париза. Јакобити су Марију називали „Краљицом преко мора“ (енгл. Queen over the water) с обзиром да је живела у Француској. За разлику од мужа, Марија је била популарна међу дворанима француског краља. Када је постала удовица 1701. године, њен тринаестогодишњи син Џејмс Франсис Едвард је, за јакобите, постао Џејмс III од Енглеске и VII од Шкотске. До његовог шеснаестог рођендана Марија је обављала дужност регента. Када је млади Џејмс, после Утрехтског мира 1713. године, дипломатски замољен да напусти Француску, Марија је остала. Наиме, као удовица заједно са ћерком Луизом Маријом Терезом је лета проводила у манастиру Шаило. Марија Луиза Тереза је умрла од малих богиња 1712. године, а Марија Моденска је и после 1713. остала у Француској иако је са одласком сина била лишена друштва чланова породица. Марија је преминула 1718. од рака дојке. Остала је у лепом сећању својим француских савременика.