Ко се венчао Јошт Моравски?

Јошт Моравски или Јобст Моравски (чеш. Jošt Lucemburský, нем. Jobst von Mähren; 1351. - 18. јануар 1411) је био маркгроф Моравске, затим маркгроф Бранденбурга од 1388. и титуларни краљ Немачке од октобра 1410. до смрти у јануару 1411. године.

Јошт је рођен 1351. године као најстарији син Јана Јиндриха (или Јохана Хенрика) из династије Луксембурга, маркгрофа од Бранденбурга и опавске војвоткиње Маргарете. Јан Јиндрих је био млађи брат Карла IV, чешког краља и цара Светог римског царства. Јошт и његова браћа су 1375. наследили власт над Моравском, а такође су држали и породични замак у Луксембургу. Најпосле, Јошт је 1388. постао и маркгроф Бранденбурга, када је његов брат од стрица и дотадашњи маркгроф, Жигмунд Луксембуршки решио да оде у Угарску на двор своје веренице Марије, ћерке краља Лајоша I Великог. Као бранденбуршки маркгроф Јошт је постао један од седморице кнежева изборника који су бирали цара Светог римског царства.

Као наследник Карла IV био је одређен царев син Вацлав IV, Жигмундов старији полубрат и Јоштов брат од стрица. Вацлав је од 1376. носио титулу краља Римљана тј краља Немачке, али је његов утицај ван Чешке, којом је владао од очеве смрти 1378, био минималан. Услед унутрашњих сукоба круне и племства 1394. Вацлав IV је привремено утамничен, а Јошт Моравски је позван да, као регент, управља Чешком. Јошт је ипак остао без чешке круне пошто је криза разрешена посредовањем Жигмунда, који се у међувремену учврстио као угарски краљ. Тиме је 1396. безчедни Вацлав потврдио полубрата Жигмунда као престолонаследника Чешке.

Пошто је Вацлав десетак година одсуствовао из немачких земаља, кнежеви изборници су га прво позвали на одговорност, а затим су 20. августа 1400. објавили да је Вацлав свргнут са места краља Немачке. У јануару 1401. за краља Немачке је изабран Рупрехт III, дотадашњи гроф Палатината. Вацлав је одбио да призна свргавање, док се показало да ни Рупрехт не може да залечи Западну шизму. Међутим, Рупрехт је преминуо у мају 1410. и кнежеви изборници су се састали да изаберу новог краља Немачке. Овога пута кнежеви електори су били међусобно подељени, тако да су тројица 10. септембра 1410. за краља Немачке изабрали угарског краља Жигмунда, а четворица 1. октобра Јошта Моравског. Поред свргнутог Вацлава, Немачка је сада добила два краља. На крају, сукоб је решен Јоштовом изненадном смрћу 18. јануара 1411. године. Жигмунд је тако прихваћен за краља Немачке, а за цара Светог римског царства успео је да се крунише 1433. године.

Јошт Моравски се женио два пута, али није имао потомства.

• Алжбета (1360–1374), ћерка опољског војводе Владислава II, удала се за Јошта 1372. године.
• Ањешка (1348—1413), сестра опољског војводе Владислава II, удала се за Јошта 1374. године.

Elisabeth von Oppeln (* 1360; † 1374) war die erste Frau des Markgrafen Jobst von Mähren.

Elisabeth wurde als Tochter des Oppelner Herzogs Wladislaus II. und dessen erster Frau Elisabeth von Siebenbürgen geboren. 1372 wurde die damals Zwölfjährige mit Jobst von Mähren vermählt, starb jedoch schon zwei Jahre später. Noch im selben Jahr heiratete Jobst Agnes von Oppeln, die eine Tante Elisabeths war.

Agnes von Oppeln (* 1360; † 1. April 1413) war die zweite Frau des Markgrafen Jobst von Mähren aus dem Haus der Luxemburger, Markgraf von Mähren und Brandenburg und (1410) gewählter deutscher König.

Ihre Eltern waren der Oppelner Herzog Bolko II. und Elisabeth, Tochter des Herzogs Bernhard von Schweidnitz. Nachdem Elisabeth von Oppeln, Nichte von Agnes und erste Frau des Markgrafen Jobst, nach nur zweijähriger Ehe im Alter von 14 Jahren verstorben war, heiratete Jobst 1374 Agnes von Oppeln. Da auch diese Ehe kinderlos blieb, war Jobst der letzte Luxemburger, der über die Markgrafschaft Mähren herrschte. Jobst wurde 1410 zum König des Heiligen Römischen Reichs gewählt, starb jedoch wenige Monate danach am 18. Januar 1411. Agnes starb zwei Jahre später.