Ко се венчао Јосиф Стаљин?

Јосиф Висарионович Џугашвили Стаљин (рус. Иосиф Виссарионович Джугашви́ли Сталин, груз. იოსებ ბესარიონის ძე სტალინი; Гори, 18. децембар 1878 — Москва, 5. март 1953) био је први Генерални секретар Централног комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза од 1922. до своје смрти 1953. године. Стаљин је преузео водећу улогу у совјетској политици након смрти Владимира Иљича Лењина 1924. године, постепено маргинализујући своје политичке противнике све док није постао неприкосновени лидер Совјетског Савеза.

Стаљин је покренуо командну економију, замењујући Нову економску политику из 1920-их петогодишњим плановима, чиме је започео период брзе индустријализације и економске колективизације. Преокрет у пољопривредном сектору је пореметио производњу хране, што је изазвало велику глад, укључујући катастрофалну глад у Совјетском Савезу 1932—33 (познату у Украјини као Голодомор).

Током касних 1930-их, Стаљин је започео Велику чистку (познату још и као „Велики терор”), кампању за чишћење Комунистичке партије од људи оптужених за саботаже, тероризам и издају; она је убрзо проширена на војску и друге секторе совјетског друштва. У пракси, чистке су спровођене врло неселективно. Мете су често биле погубљене, затваране у Гулаг радне логоре или протериване. У годинама које су следиле, милиони припадника националних мањина су такође депортоване.

Током 1939. године Стаљин је потписао пакт о ненападању са нацистичком Немачком, након чега је уследила совјетска инвазија на Пољску, Финску, балтичке земље, Бесарабију и северну Буковину. Након што је Немачка прекршила пакт инвазијом на Совјетски Савез 1941, Совјети се прикључују Савезницима и играју важну улогу у поразу сила Осовине, по цену највећих жртава за било коју земљу у рату (углавном због масовне смрти цивила на територијама окупираним од стране Немачке). Након рата, Стаљин је инсталирао марионетске комунистичке режиме у већини земаља источне Европе, формирајући Источни блок, иза онога што је названо „Гвоздена завеса” совјетске владавине током Хладног рата. Стаљинова влада је такође била покретачка снага за уклањање политичких убистава из Конвенције о геноциду из 1948.

Модерна гледишта на Стаљина у Руској Федерацији су у великој мери подељена; једни га сматрају за великог тиранина. а други за способног лидера Након његове смрти, Стаљин и његов режим су били доведени у питање и осуђивани у више наврата. Стаљинов наследник Никита Хрушчов је 1956. године осудио његово наслеђе и тиме започео процес де-стаљинизације Совјетског Савеза. У новембру 2010, руска државна дума је усвојила декларацију којом окривљује Стаљина и остале тадашње високе државне званичнике као главне одговорне за Катињски масакр.

Ekaterina « Kato » Svanidzé (en géorgien : ქეთევან სვანიძე), née le 2 avril 1885 et morte le 22 novembre 1907, géorgienne, est la première épouse de Joseph Staline. Le mariage a lieu à l'église, à la demande de Kato, le 16 juillet 1906.

Après un mariage parsemé des absences de « Koba », surnom que porte alors Staline, elle meurt, probablement du typhus, le 22 novembre 1907.

Le 31 mars 1907, Ekaterina donne naissance à un fils, Iakov Djougachvili, qui grandit jusqu'à l'âge de quatorze ans en Géorgie, élevé par sa tante et entouré de sa famille maternelle. Il doit ensuite vivre à Moscou auprès de son père avec qui il a une relation difficile, ce qui le pousse à commettre une tentative de suicide.

À la mort de son épouse, Staline aurait confié à un ami : « Cette créature adoucissait mon cœur de pierre ; elle est morte, et avec elle sont morts mes derniers sentiments tendres envers l'humanité ». Pendant les Grandes Purges, une partie de la belle-famille de Staline, après avoir partagé des années son quotidien au Kremlin, fut arrêtée, puis exécutée avec son accord. Son beau-frère, Aliocha Svanidzé, compagnon de séminaire de Staline et sa femme Maria Svanidzé étant notamment fusillés en 1941.

Надежда Сергејевна Алилујева (рус. Наде́жда Серге́евна Аллилу́ева; 9. септембар 1901 – 9. новембар 1932) је била друга жена Јосифа Стаљина.