Ко се венчао Станислав Лешћински?

Станислав Лешћински (пољ. Stanisław I Leszczyński; 20. октобар 1677 – 23. фебруар 1766) био је краљ Пољске, велики војвода Литваније, војвода Лорене и гроф Светог римског царства.

Станислав је рођен у моћној магнатској породици из Великопољске, и у младости је имао прилику да путује западном Европом. Краљ Карл XII Шведски је 1702. умарширао у његову државу као део похода у низу ратова између сила северне Европе. Карл је 1704. присилио пољско племство да збаци пољској краља, Августа II Јаког, и да поставе Станислава на престо. Почетак 18. века је био период великих проблема и превирања за Пољску. Карл је 1709. године поражен од Руса у бици код Полтаве и повукао се у Шведску, остављајући Станислава без стварне и стабилне подршке. Август II је повратио пољски престо, а Станислав је напустио земљу и населио се у француској покрајини Алзасу. Станиславова кћерка Марија Лешћинска се 1725. удала за Луја XV.

Када је Август умро 1733. Станислав је покушао да поврати пољски престо уз француску подршку својој кандидатури. Након тајног путовања у Варшаву, Сејм га је надмоћном већином изабрао за краља Пољске. Међутим, пре његовог крунисања, Русија и Аустрија су, у страху да ће Станислав увући пољску у шведско-француски савез, напале Пољску да би поништили његов избор. Станислав је био још једном збачен са трона, и под руским утицајем, мањина је изабрала саксонског кнеза-изборника Фридириха Августа II на пољски трон као Августа III. Станислав се повукао у град Данцинг да би сачекао француску помоћ која није дошла. Побегавши из града пре него што га је заузела руска војска, отпутовао је у Кенигсберг у Пруској, одакле је предводио герилски рат против новог краља и његових руских заштиника. Бечким миром из 1738. је Август III признат за краља Пољске, док је Станиславу дозвољено да задржи своје краљевске титуле и до краја живота су му пружене покрајине Лорена и Бар.

Станислав се у Лорени показао као добар управник и подстицао је привредни развој. Његов двор у Линевилу је постао познат културни центар, а основао је и академију наука у Нансију и војни колеџ.

Countess Catherine Opalińska (Polish: Katarzyna Opalińska; 13 October 1680 – 19 March 1747), was by birth member of House of Opaliński, Queen consort and Grand Duchess consort of the Polish–Lithuanian Commonwealth twice and Duchess consort of Lorraine through her marriage with Stanisław I of Poland and Lithuania.

Born into the Polish aristocratic family of Opaliński, Catherine married Stanisłaus Leszczyński in 1698 and six years later he was elected as King of Poland and Grand Duke of Lithuania, due to the support of Charles XII of Sweden where she repaid this favour by favouring Swedish people at court.

In 1708 Catherine was sent to Stettin due to the increasingly unstable political environment and a year later her husband was deposed due to the loss of Swedish dominance in the Commonwealth; and she and her family were exiled to Sweden and were welcomed by the dowager queen, Hedwig and they became popular members of high society. In 1714 they moved to the Swedish ruled town of Zweibrücken where they were supported by the state. However, after the death of Charles in 1718 they moved to Wissembourg where the family were subjected to cramped conditions and because of this Catherine began feeling annoyance towards her husband but in 1725 their only surviving child, Maria, married the King of France, which was massive upgrade in status.

In 1733 Stanisłaus was restored to the Polish-Lithuanian throne during the War of Polish Succession, thanks to French support, but only three years later he abdicated. The peace treaty made Catherine Duchess of Lorraine but her husband had to give up rights to the Polish-Lithuanian throne. She never fully adjusted to life in Lorraine and always longed for Poland-Lithuania but suffered from ill health, which hindered her opportunities to attend court. Upon their arrival Stanisłaus immediately began taking up mistresses which most of the time, came from her household. Catherine died on 19 March 1747 and a grand funeral service was staged by her son-in-law at Notre Dame.