Ко се венчао Marcin I Młodszy?

Marcin I Sycylijski, zwany Młodszym, hiszp. Martín el Joven (ur. prawd. 25 lipca 1374, zm. 25 lipca 1409 w Cagliari) – król Sycylii od 1390 (de facto 1392) aż do śmierci na mocy iure uxoris.

Marcin Sycylijski urodził się jako najstarszy syn (i jedyny, który dożył wieku dorosłego) przyszłego króla Aragonii, Walencji i Majorki Marcina I Ludzkiego (1356–1410) oraz aragońskiej szlachcianki Marii de Luny. Jego dziadkiem był ówczesny król Piotr IV Aragoński, a babką Eleonora Sycylijska, córka Piotra II Sycylijskiego. Ponieważ w 1377 roku zmarł Fryderyk III Prosty, ostatni król Sycylii z bocznej linii dynastii barcelońskiej, główna gałąź władająca Aragonią zaczęła się domagać przejęcia tronu. Początkowo miał na nim być obsadzony Marcin Ludzki, mianowany w 1378 wicekrólem Sycylii. Jedyną córkę Fryderyka III, Marię (ur. 1362/3, zm. 25 maja 1401/2), uprowadzono i uwięziono na trzy lata. Ostatecznie została ona przeznaczona Marcinowi Młodszemu, który poślubił ją w 1390 roku.

Dopiero dwa lata później Marcin i Maria udali się na Sycylię, żeby przejąć władzę i pokonać niechętnych im baronów. Małżonkowie panowali razem na mocy iure uxoris aż do śmierci Marii w 1401 lub 1402 roku, choć Marcin został koronowany dopiero 13 kwietnia 1398 roku. W 1400 roku na króla został koronowany ich jedyny syn, sześcioletni Piotr, który jednak zmarł w tym samym roku. Syn z drugiego małżeństwa z Blanką I z Nawarry także nie przeżył ojca. W 1409 roku Marcin Młodszy udał się na Sardynię, gdzie pokonał władcę Arborei Wilhelma III z Narbonne w bitwie pod Sanluri 30 czerwca 1409 roku. Zmarł niespodziewanie miesiąc później.

Po śmierci jedynego męskiego potomka Marcinowi Ludzkiemu, wówczas królowi aragońskiemu, przypadło panowanie nad Sycylią (następcą został więc jako Marcin II). Marcin Ludzki zaczął usilne starania o uczynienie bastarda Fryderyka, nieślubnego syna Marcina Młodszego, dziedzicem Aragonii i Sycylii. Plany te pokrzyżowała śmierć ze śmiechu Marcina Ludzkiego w 1410 roku. Rozpoczęła się po niej dwuletnia wojna o władzę, zakończona paktem z Caspe z 1412 roku, który przyznawał koronę szwagrowi Marcina Ludzkiego, Ferdynandowi I Sprawiedliwemu z dynastii Trastámara. Tym samym zakończyły się w Aragonii i Sycylii rządy dynastii barcelońskiej, trwające od 1139 roku.

Maria (2 July 1363 – 25 May 1401) was Queen of Sicily and Duchess of Athens and Neopatria from 1377 until her death.

Бланка I од Наваре (Памплона, 6. јул 1387 - Santa María la Real de Nieva, 1. април 1441) је била краљица Наваре од смрти свог оца Карла III од Наваре до своје смрти. Такође је била регент Сицилије од 1404. до 1405. и од 1408. до 1415. Била је кћерка Карла III од Наваре и Елеоноре од Кастиље.

Њен први супруг је био Мартин I од Сицилије, удовац сицилијанске краљице Марије. Венчали су се у одсуству, 21. маја 1402. године. Бланка је затим отпутовала на Сицилију, где је упознала свога супруга и удала се за њега поново, али овај пут уживо, 26. децембра 1402. године. Мартин је надживео своје једино дете са Маријом, па му је био потребан насљедник.

Бланка је са Мартином имала само једно дете, сина Мартина којег су обоје надживели. Мартин је умро 25. јула 1409. године. Бланка је остала удовица следећих десет година.

Дана 6. новембра 1419. године удала се по други пут, опет у одсуству, за инфанта Хуана од Арагона. Хуан је допутовао у Памплону, где се венчао са Бланком 10. јуна 1420. године. Хуан и Бланка су имали једнога сина, Карлоса, и две кћери, Бланку и Елеонору.

Бланкин отац је умро у септембру 1425. године и Бланка је наследила његово краљевство. Хуан је, према средњовјековном обичају, постао њен де јуре уxорис савладар.

Бланка I је умрла 3. априла 1441. године. Хуан се убрзо поново оженио, Кастиљанком Хуаном Енрикез.

Након њене смрти де јуре краљ је постао њен и Хуанов син, Карлос, кнез од Вијане. Хуан је, међутим, задржао круну за себе и сину никада није дозволио да преузме власт. Након Карлосове смрти, за коју се сумњичила његова маћеха Хуана, Хуан власт није препустио ни кћерки која је такође де јуре била краљица као Бланка II. Хуан се током своје незаконите владавине у Навари сусретао и сукобљавао са бројним претендентима који су оспоравали његови владавину, међу првима својом децом и кастиљским краљем. Једино дете које му се није успротивило и које га је де факто наследило у Навари била је Елеонора.