Ко се венчао Константина?

Константина (лат. Constantina, умрла 354. године) је била ћерка римског цара Константина Великог и супруга двојице рођака, прво Ханибалијана, потом цезара Констанција Гала. Њено најзначајније дело било је подстицање на узурпацију старог војсковође Ветраниона 350. године чиме је спречено да други узурпатор Магненције заузме префектуру Илирик. Католичка црква је поштује као светицу под именом св. Констанца.

Флавије Ханибалијан (лат: Flavius Hannibalianus, убијен септембра 337.), познатији само као Ханибалијан, је био синовац римског цара Константина Великог и муж његове ћерке Константине. Иако је имао важну улогу у Константиновим плановима, убијен је 337. после стричеве смрти у Константинопољу у побуни војника.

Ханибалијан је био син Константиновог полубрата Флавија Далмација. Име је добио по Далмацијевом брату Ханибалијану који је умро као дечак. Након што је преузео престо 306. године, Константин је своју полубраћу и полусестре, потомке Констанција Хлора и Теодоре, ћерке цара Максимијана, ставио под надзор. Далмацијева породица је послата у град Толосу у Галији (данас Тулуз) где су се вероватно родили и Ханибалијан и његов брат Далмације Млађи. Познато је да је образовање дечака поверено извесном ретору Ексуперију.

Константин је 324. године ујединио читаво Римско царство под својом влашћу, али је 326. из непознатих разлога погубио свог сина цезара Криспа. Пошто је најстарији од преостале тројице Константинових синова, Константин II, имао једва девет година у то време. Цар је довео своју полубраћу и њихове породице у Цариград и поверио им по први пут важне улоге у управљању царством. Константин је 335. године прогласио Далмација за цезара, а Ханибалијана за краља над краљевима понтских племена (Rex Regem et Ponticarum Gentium). Уз то, Ханибалијан је ожењен Константином, ћерком Константина и Фаусте, својом сестром од стрица. У то време, Константин Велики је припремао поход на Персију и могуће је да је Ханибалијана желео да доведе на Сасанидски престо или да га произведе у краља источних крајева које би отео од Персијанаца.

Цар Константин је умро 22. маја 337. године, а већ у септембру исте године у Цариграду је избила побуна војника који су захтевали да престо припадне искључиво Константиновим синовима. По свој прилици побуну је организовао Констанције II који је у то време био у престоници. Војници су побили све Константинове мушке сроднике укључујући и Ханибалијана, његовог оца и брата.

Флавије Клаудије Констанције Гал (лат. Flavius Claudius Constantius Gallus; око 325/326—354) или краће Констанције Гал (лат. Constantius Gallus), био је савладар нижег ранга, цезар, римског цара Констанција II. Констанције Гал је од 351. до 354. био савладар августа Констанција и зет, а погубљен је по августовом наређењу услед сумње да тежи узурпацији царског положаја.

Гал је рођен око 325/6. у браку Јулија Констанција, сина Констанција I Хлора, и његове прве супруге Гале. Доцније се Јулије Констанције оженио по други пут и добио сина Флавија Клаудија Јулијана, будућег цара Јулијана Отпадника. Јулије Констанције је тако био полубрат цара Константина, а његови синови су били браћа од стрица Константиновим синовима Константину II, Констанцију II и Констансу I.

После Константинове смрти 337. године римска војска у Константинопољу се побунила и побила све мушке припаднике споредних грана Константинове династије. Јулије Констанције је такође убијен, док су његови синови Гал и Јулијан остављени у животу. Гал је наиме био тешко болестан, тако да се није очекивало да ће преживети, док је Јулијан био премлад. Констанције II је дечаке прво поверио бризи утицајног епископа Евсевија Никомедијског, а после Евсевије смрти послати су на царско имање Мацел у Кападокији где су живели у некој врсти кућног притвора.

Када је у то време бездетном Констанцију 351. затребао представник династије на истоку позвао је Гала у Сирмиј и прогласио га за свог цезара. Након тога се цезар Констанције Гал са својом невестом Константином упутио у Антиохију, а Констанције II се упустио у поход на запад против узурпатора Магненција. Ипак, поред Константине, Констанције је новог цезара окружио сопственим пробраним људима који је требало да га контролишу. Галова владавина истоком почела је успешно суровим гушењем устанка Јевреја 351. или 352. године. Када је у Антиохији избила глад, Гал је похапсио локалне сенаторе и осудио их на смрт пошто су као велепоседници манипулисали ценама жита. Сенатори су на крају поштеђени, али је незадовољна светина на Галов подстрек убила намесника Сирије Теофила. Констанције је затим послао у инспекцију преторијанског префекта Домицијана који је Гала у августово име позвао у Италију. Цезар је узвратио тако што је подбунио војнике који су убили и Домицијана и још неколико царских чиновника. Када је у Тиру у Феникији откривен тајно припремљени царски пурпурни огртач Гал је организовао суђење и погубио локалног намесника. Констанције је после низа сумњивих дешавања на истоку успео да дозове цезара Гала 354. године. Константина, која је кренула прва свом брату је умрла у путу, а Гал је још више продубио августову подозривост свечаним уласком у Цариград и организацијом коњских трка на градском хиподрому. Током дањег пута на запад Гал је постепено лишен војне пратње, а затим и ухапшен у Петовиону (данас Птуј у Словенији) и убијен у Пули. По Либанију и Јовану Зонари главни кривац за Галову смрт био је Констанцијев злобни коморник и близак саветник, евнух Еусебије.

Константина и Гал су, према Јулијановим речима (Писмо Атињанима, 272D.), имали једну ћерку о чијој даљој судбини нам ништа даље није познато.