Ко се венчао Катарина Велика?

Катарина II Алексејевна Романова (рус. Екатерина II Алексеевна Романова), позната као Катарина Велика (рус. Екатерина Великая), рођена као Софија Августа Фредерика фон Анхалт-Цербст (нем. Sophie Friederike Auguste von Anhalt-Zerbst; Штетин, 2. мај 1729 — Санкт Петербург, 17. новембар 1796) је била царица Русије од 28. јуна 1762. до своје смрти 17. новембар 1796. године. Била је пример просвећеног владара свога времена. Катарина Велика важи за једну од најутицајнијих и најмоћнијих жена које су имале власт у светској историји.

Дана 11. октобра 1783. основала је Руску академију као државни орган за руски језик и књижевност. Академија постоји до четрдесетих година XIX века и од тада је део Руске академије наука. Захваљујући Руској академији развијали су се и славеносрпски језик и књижевност. Донела је устав из 1767, познат као Наказ, којим је увела битне правне реформе у царству. За време њене 34-огодишње владавине Русија је добила велико територијално проширење ка западу, направљено је преко 70 нових градова широм Русије, као и велики број школа и универзитета. Међу значајнијим институцијама које је Катарина основала су Академија науке, Царска палата, музеј Ермитаж, Бољшој театар, Институт Смолни за младе даме, Павлова болница, Московско сиротиште и бројне друге. Прва је кренула са штампањем папирног новца у Русији, и увела је либералне законе везане за права робова у Русији, којима је побољшала њихов потлачени статус. У два рата великих размера Катарина је одузела бројне територије Османском царству, веома их угрозивши. Победосно је ратовала и са Пољском и Шведском, ширећи царство на запад. Имала је и кратоктрајну али успешну војну инвазију на Персију, која је, након 6 месеци и неколико оружаних сукоба и опсада прекинута због Катаринине смрти. Катарина је имала интеракцију са великим интелектуалцима тог времена, и радила је на културној европеизацији Русије, па је самим тим Русија под њеном влашћу доживела културолошки процват, али и велики економски напредак.

Григориј Александрович, кнез Потемкин-Таврически (рус. Григо́рий Алекса́ндрович Потёмкин, князь Потёмкин-Таври́ческий; Чизов, 24. септембар 1739 — Јаши, 16. октобар 1791) је био руски војсковођа, државник, гроф и пресветли кнез. Миљеник, а од 1775. по неким изворима морганатски супруг Катарине Велике.

Изворни изговор његовог презимена је Патјомкин, али је у српском језику устаљен облик Потемкин.

Остао је упамћен по свом настојању да колонизује ретко насељене степе јужне Украјине, које су припале Русији након анексије Крима 1783, мање од девет година пошто је постао самосталан као резултат Првог руско-турског рата (1768—1774). Потемкин је основао градове као што су: Херсон, Николајев, Севастопољ и Дњепропетровск. Надалеко је чувен по термину „Потемкинова села“. Отац му је био Александар Потемкин, а мајка Дарија Скуратова.

Петар III Фјодорович (рус. Пётр III Фёдорович; Кил, 21. фебруар 1728 — Ропша, 17. јул 1762) био је руски император. Владао је само 186 дана, након чега је убијен у завери.

Био је син Ане, кћерке Петра Великог и Карла Фридрика, војводе од Шлезвиг-Холштајн-Готорпа. Одгајен је као Немац, живео је у Немачкој преузевши војводску титулу након смрти свога оца.

Жена му је године 1745. постала војвоткиња Софија Августа од Анхалт-Зербста, која је након удаје за њега прешла у православље и узела име Катарина. Као одлучна и интелигентна, учествовала је у политичким и дипломатским играма много активније од свог супруга.

Године 1742. проглашен је наследником царице Јелисавете. Након њене смрти, децембра 1761, постао је цар. У то доба је вођен Седмогодишњи рат (1756—1763), у ком је Русија ратовала против Пруске. Петар, који се дивио пруском владару Фридриху II, прекинуо је рат и маја 1762. у Санкт Петербургу потписао мир, којим је Русија вратила Пруској раније освојене територије. Планирао је да у савезништву са Пруском крене у рат против дотадашњих савезника, Аустрије и Француске.

У унутрашњој политици, давао је повластице племству и потискивао (ионако слаб) утицај цркве. Дао је право земљопоседницима да кметове по својој вољи пресељавају са једног имања на друго. Положај кметова тиме се значајно погоршавао и постао је близак положају робова. Ослободио је племиће обавезе да служе држави у администрацији или војсци, коју је наметнуо његов деда Петар Велики, осим у време рата. Започео је секуларизацију црквених имања, коју је Катарина Велика наставила.

Заокрет у спољној политици је довео до побуне војних заповедника, на чије чело је стала Катарина. У дворском удару свргнут је с власти, затворен и ускоро убијен. Катарина је завладала као царица Катарина II Алексејевна.

Неколико година након његове смрти, у Црној Гори је Шћепан Мали прогласио себе царом Петром III, који је успео да побегне из тамнице. Исто је поступио и вођа козачког устанка 1773—1775 Јемељан Иванович Пугачов.