Ко се венчао Изабела од Валоа?
Ричард II Плантагенет ожењен Изабела од Валоа . Isabella of Valois је на дан венчања имала 6 годину (6 године, 11 месеци и 22 дана). Ричард II Плантагенет је на дан венчања имала 29 годину (29 године, 9 месеци и 25 дана). Разлика у годинама била је 22 године, 10 месеци и 3 дана.
Брак је окончан године. Узрок: смрт
Шарл од Орлеана ожењен Изабела од Валоа . Isabella of Valois је на дан венчања имала 16 годину (16 године, 7 месеци и 12 дана). Шарл од Орлеана је на дан венчања имала 11 годину (11 године, 6 месеци и 27 дана). Разлика у годинама била је 5 године, 0 месеци и 15 дана.
Брак је трајао 3 године, 2 месеци и 24 дана (1181 дана). Брак је окончан године.
Изабела од Валоа
Изабела од Валоа (9. новембар 1389 – 13. септембар 1409) била је енглеска краљица, односно супруга краља Ричарда II Плантагенета.
Прочитајте више...
Ричард II Плантагенет
Richard II (6 January 1367 – c. 14 February 1400), also known as Richard of Bordeaux, was King of England from 1377 until he was deposed in 1399. He was the son of Edward the Black Prince (the Prince of Wales), and Joan of Kent. The Black Prince died in 1376, leaving Richard as heir apparent to his grandfather, King Edward III. Upon the King's death, the 10-year-old Richard succeeded to the throne.
During Richard's first years as king, government was in the hands of a series of regency councils, influenced by Richard's uncles John of Gaunt and Thomas of Woodstock. England faced various problems, most notably the Hundred Years' War. A major challenge of the reign was the Peasants' Revolt in 1381, and the young king played a central part in the brutal suppression of this crisis. Less warlike than either his father or grandfather, he sought to bring an end to the Hundred Years' War. A firm believer in the royal prerogative, Richard restrained the power of the aristocracy and relied on a private retinue for military protection instead. In contrast to his grandfather, Richard cultivated a refined atmosphere centred on art and culture at court, in which the king was an elevated figure.
His dependence on a small number of courtiers caused discontent among the nobility, and in 1387 control of government was taken over by a group of aristocrats known as the Lords Appellant. By 1389 Richard had regained control, and for the next eight years governed in relative harmony with his former opponents. In 1397, he took his revenge on the Appellants, many of whom were executed or exiled. The next two years have been described by historians as Richard's "tyranny". In 1399, after John of Gaunt died, the King disinherited Gaunt's son Henry Bolingbroke, who had previously been exiled. Henry invaded England in June 1399 with a small force that quickly grew in numbers. Meeting little resistance, he deposed Richard and had himself crowned king. Richard is thought to have been starved to death in captivity, although questions remain regarding his final fate.
Richard's posthumous reputation has been shaped to a large extent by William Shakespeare, whose play Richard II portrayed Richard's misrule and his deposition as responsible for the 15th-century Wars of the Roses. Modern historians do not accept this interpretation, while not exonerating Richard from responsibility for his own deposition. Although probably not insane, as many historians of the 19th and 20th centuries believed him to be, he may have had a personality disorder, particularly manifesting itself towards the end of his reign. Most authorities agree that his policies were not unrealistic or even entirely unprecedented, but that the way in which he carried them out was unacceptable to the political establishment, leading to his downfall.
Прочитајте више...Локација венчања
Изабела од Валоа

Шарл од Орлеана
Шарл од Орлеана или Карло од Орлеана (фр. Charles, ; 24. новембар 1394, Париз - 5. јануар 1465, Амбоаз) је био војвода од Орлеана (1407—1465) и син орлеанског војводе и брата француског краља Луја I и његове супруге Валентине Висконти и отац каснијег француског краља Луја XII из куће Орлеана (огранак династије Валоа ).
Био је један од најмоћнијих француских феудалаца свог времена. Године 1407. оца су му убиле присталице војводе Бургундије. Шарл и његов таст гроф Армањака постали су тада непомирљиви противници бургундског војводе. Француска се поделила на две странке Армањаке (противници бургундског војводе) и Бургундијце (присталице бургундског војводе). Војвода Бургундије је држао Париз све до 1413. године, када је избио устанак Кабошинаца, па су Парижани пустили у град Армањаке да би они угушили устанак.
Недуго потом, 1415. године долази до обнове Стогодишњег рата. Енглески краљ се искрцао у Нормандији и пошто је освојио Арфлер, кренуо је да се повлачи према Калеу. У бици код Аженкура напала га је француска војска, у којој се налазио Шарл, под командом господара Албреа. Француска војска је до ногу потучена, господар Албреа је погинуо, а Шарл, са око 1.000 племића, заробљен. У Шарловом одсуству, Енглези су покушавали да освоје Орлеан, који је Јованка Орлеанка успешно одбранила. Шарл је у заробљеништву остао до 1440. године, када га је откупио нови војвода Бургундије, који се измирио с њим и учинио га витезом Златног руна.
После ослобођења више није ратовао, бавио се поезијом.
Прочитајте више...