Ко се венчао Бонифације од Монферата?

Бонифације Монфератски (итал. Bonifacio del Monferrato; грч. Βονιφάτιος Μομφερρατικός) је био маркиз Монферата, изабран 1201. као један од вођа Четвртог крсташког рата на уместо грофа Шампање Теобалда III. Бонифације је био рођак француског краља Филипа II Августа, син Вилијама V од Монферата и Јудите од Бабенберга, рођен након очевог повратка из Другог крсташког рата. Такође је био млађи брат Вилијама, грофа од Јафе и Аскалона и Конрадом Јерусалимским. После освајања Цариграда 1204. године предложено је да буде цар новооснованог Латинског царства са Балдуином Фландријским, али је његов захтев је одбијен.

Након избора цара, Бонифације Монфератски је добио азијске територије царства, али је заменио их за Солун и копнене области Грчке, на чијим територијама је основао Солунску краљевину.

Дана 4. септембра 1207. краља Бонифација су у заседи убили Бугари, а његова глава је послата цару Калојану.

Элеоно́ра Саво́йская (итал. Eleonora di Savoia, лат. Eleonora Sabaudae), или Леоно́ра Саво́йская (итал. Leonora di Savoia), или Элеоно́ра де Морье́н (фр. Eléonore de Maurienne; умерла около 1204) — дочь графа Гумберта III Савойского из Савойского дома, в замужестве — в первом браке графиня Вентимилья, во втором браке маркграфиня Монферрато.

Маргарета Угарска (1175 - око 1229) је била ћерка угарског краља Беле III (1172-1196) и Агнесе од Антиохије. У првом браку је била удата за византијског цара Исака II Анђела (1185-1195), који је умро 1203. године. У другом браку, била је супруга солунског краља Бонифација Монфератског (1205-1207). У трећем браку, била је удата за Николу I од Сент Омера. Након 1207. године, била је намесница свом малолетном сину, солунском краљу Димитрију Монфератском. По повратку у домовину, добила је поседе у јужним крајевима Краљевине Угарске, а првенствено у Сремској жупанији.