Ко се венчао Жозефина де Боарне?

Мари Жозеф Роз де ла Пагери или Жозефина де Боарне (фр. Marie Josèphe Rose Tascher de La Pagerie или Joséphine de Beauharnais; 23. јун 1763, Лес Тројс-Илес, Мартиник – 29. мај 1814, Париз, Француска) била је француска царица, краљица Италије и прва супруга француског цара Наполеона I.

Имала је двоје деце: Хортензију и Ежена.

Њен унук се звао Наполеон III.

Александар Боарне (фр. Alexandre Beauharnais; Фор де Франс, 28. мај 1760 — Париз, 23. јун 1794) био је француски генерал.

Командовао је Рајнском армијом 1793. године, али је дао оставку када је декретом од 21. августа 1793. године племство искључено из јавних функција. Оптужен да је својом неактивношћу скривио код Мајнца, осуђен је и погубљен.

Наполеон I Бонапарта (фр. Napoléon I Bonaparte; Ајачо, 15. август 1769 — Лонгвуд Света Јелена, 5. мај 1821) био је генерал у Француској револуцији и као вођа био је први конзул Француске Републике од 11. новембра 1799. до 18. маја 1804. и цар Француске и краљ Италије од 18. маја 1804. до 6. априла 1814. и онда поново на кратко Конзул од 20. марта до 22. јуна 1815. Наполеон је такође био први председник Италије у историји, од 26. јануара 1802. до 17. марта 1805. године.

Наполеон је један од најмоћнијих и најутицајнијих државника историје. Важи за једног од највештијих војсковођа и стратега икада, као и за контроверзног лидера. Једни га гледају као похлепног и бескрупулозног аутократу и тиранина, одговорног за смрт више милиона људи, док га други посматрају као храброг и промишљеног владара и националног хероја. Оно што је непобитно је да је се својим маневрима уврстио међу најпознатије историјске фигуре свих времена.

Период његове владавине (1799—1815) се често назива "Наполеонском ером", а серија глобалних конфликата које је Француска водила у његово време се назива "Наполеоновим ратовима".

Наполеон је рођен на Корзици, које је Ђенова због дугова само годину дана пре његовог рођења Италија уступила Француској. Потицао је из скромне племићке породице као друго од осморо деце. Био је веома несташан, тврдоглав и одлучан, па га је мајка са пет година послала у школу за девојчице како би он постао послушнији, што се ипак није десило. Касније је уписан у војну школу у којој се истицао из математике из историје. Језици му нису били јача страна, а француски никад није научио да пише правилно и говорио је јаким корзиканским акцентом. Имао је само 16 година када је преузео дужност артиљеријског потпоручника, од када му је каријера била у сталном успону. Женио се два пута и имао је бројне љубавнице. Прву жену, Жозефину Боарне, од њега старију 6 година са којом није имао деце, упознао је на свечаном балу и био је очаран њеном лепотом. У брак са другом женом, Маријом Лујзом, аустријском принцезом, ступио је 1810. године и она му је подарила наследника Наполеона II. Након пораза у бици код Ватерлоа 1815, живео је у заточеништву на Светој Јелени. Да би прекратио време, писао је мемоаре и играо је билијар. Умро је 1821. године. У тестаменту је тражио да буде сахрањен на обали Сене, што није учињено. Двадесет година касније тело му је премештено у Париз. Жену и сина није видео од прогонства. Марија Лујза се преудала, а Наполеон II је десетак година након очеве смрти умро од туберкулозе. Године 1799. Наполеон је извршио државни удар и поставио себе за првог конзула; пет година касније је сам себе крунисао за цара Француске. Током прве деценије 19. века, заратио је са скоро сваком важнијом европском силом, доминирајући континенталном Европом низом победа - од које су најславније оне код Аустерлица и Фридланда - и успостављањем савеза, именујући блиске сараднике и чланове породице за владаре или министре у државама којима су доминирали Французи.