Ко се венчао Марија Палеолог, краљица Србије?

Марија Палеолог била друга супруга српског краља Стефана Уроша III Дечанског Немањића, односно краљица Србије у периоду од 1324. до септембра 1331. године.

Краљица Марија Палеолог се поприлично млада удала за српског краља Стефана Уроша III Дечанског. Имала је око 12 година. Међутим, њене године су биле далеко прихватљивије, у односу на године њене тетке краљице Симониде Палеолог Немањић, која је, као петогодишња девојчица, удата за краља Стефана Уроша II Милутина. Са краљем Стефаном Урошем III, краљица Марија је имала троје деце: сина Симеона (Синишу), и кћери Јелену и Теодору. Међутим, овај брак није дуго трајао. Августа 1331. године, краљ Стефан Дечански збачен је са престола, и убрзо је, убијен у Звечану. Поједини извори тога доба наводе да је однос између краља Стефана Уроша III Дечанског и његовог сина, “младог краља”, Стефана Душана, реметила, управо, млада и амбициозна краљица Марија Немањић, настојећи да, уз подршку Византије, обезбеди престо Србије своме сину Симеону. Тиме би, млади и амбициозни млади краљ Душан, био потиснут у други план.

Но, и поред преврата, бивша краљица није напустила Србију. Можда би се и вратила у отаџбину, да је од тога нису одвратиле неповољне политичке прилике. Наиме, од 1328. године, Византијом је владао њен рођак, цар Андроник III Палеолог, чији су противници, у борби за престо, били и краљ Стефан Урош III Дечански Немањић и чланови Маријине породице у Цариграду и Солуну, дајући подршку цару Андронику II Палеологу. Стога се, врло брзо, након смрти супруга краља Стефана Уроша III Немањића, замонашила, поневши монашко име Марта. Нови владар Србије, краљ Стефан Урош IV Душан Силни Немањић, није правио никакве сметње ни удовици свога оца, а ни њеном сину, Симеону (Синиши ). Напротив, Душанов полубрат ће, у време највећег сјаја српске средњовековне државе, понети једну од највиших титула на српском царском двору - титулу деспота. Монахиња Марта умрла је 7. априла 1355. године. Сахрањена је у Скопљу.

Stefan Uroš III (c. 1276 – 11 November 1331), was King of Serbia from 6 January 1322 to 8 September 1331. Dečanski was the son of King Stefan Milutin (d. 1321). He defeated two other contenders to the Serbian throne. Stefan is known as Dečanski after the great monastery of Visoki Dečani he built.

Јован Оливер (рођен око 1310. године, умро после 1356. године) био је српски велможа који је у доба Стефанa Душана (краљ 1331—1345, цар 1346—1355) владао областима око Овчег Поља и уз леву обалу Вардара (данас Северна Македонија) са титулама великог војводе, севастократора и од проглашења Српског царства деспота. Био је један од најзначајнијих Душанових војсковођа током његових освајања Македоније и Тесалије, да би у време Царства био један од најмоћнијих властелина. За свог живота је подигао своју задужбину манастир Лесново код Злетова у коме је и сахрањен. После његове смрти, његове поседе су међусобно разделили околни српски великаши (Мрњавчевићи и Дејановићи) током распада српског царства, тако да за његових шест синова није остало ништа на управу.

Јован Оливер је један од најмоћнијих и најбогатијих феудалаца у српском царству за време цара Душана. Његови феудални поседи налазили су се у источној Македонији и поседовао је руднике Саша и Злетово. Јавља се као ктитор неколико цркава и манастира у Македонији.