Ко се венчао Alexander the Great?

Alexander III of Macedon (Ancient Greek: Ἀλέξανδρος, romanized: Aléxandros; 20/21 July 356 BC – 10/11 June 323 BC), most commonly known as Alexander the Great, was king of the ancient Greek kingdom of Macedon. He succeeded his father Philip II to the throne in 336 BC at the age of 20, and spent most of his reign conducting a lengthy military campaign throughout Asia and Egypt. By the age of 30, he had created one of the largest empires in history, stretching from Greece to northwestern India. He was undefeated in battle and is widely considered to be one of history's greatest and most successful military commanders.

Born in Pella, Macedon, Alexander was tutored by philosopher and polymath Aristotle until the age of 16. In 335 BC, shortly after assuming the throne of Macedon, he launched a campaign in the Balkans and reasserted control over Thrace and parts of Illyria before marching on the city of Thebes, which was subsequently destroyed. Alexander then assumed leadership of the League of Corinth, created by his father.

With this authority over all Greeks he launched a pan-Hellenic invasion of the Persian Achaemenid Empire in 334 BC, and with it began a series of campaigns which lasted for ten years. Following his conquest of Asia Minor and a series of decisive battles, particularly at Issus and Gaugamela, the power of the Achaemenid Empire was broken. He subsequently overthrew Darius III and conquered the Achaemenid Empire in its entirety. After the fall of Persia, the Macedonian Empire held a vast swath of territory between the Adriatic Sea and the Indus River. Alexander endeavored to reach the "ends of the world and the Great Outer Sea" and invaded India in 326 BC, achieving an important victory over Porus, an ancient Indian king of present-day Punjab, at the Battle of the Hydaspes. Facing mutiny from troops, he was eventually forced to turn back at the Beas River, and later died in 323 BC in Babylon, Mesopotamia, the city which he had planned to make the capital of his empire, while on his return to Greece. Alexander's death put an end to his planned invasion of Arabia.

In the years following his death, a series of civil wars broke out across the Macedonian Empire, eventually leading to its disintegration at the hands of the Diadochi. Alexander's death marks the conventional beginning of the Hellenistic period. Through his conquests, he built a legacy that includes the cultural diffusion and syncretism, which gave rise to Greco-Buddhism and Hellenistic Judaism. He founded more than twenty cities, with the most prominent being the city of Alexandria in Egypt. Alexander's establishment of Greek colonies and the spreading of Greek culture led to Hellenistic civilization becoming a major force in the ancient world, influencing regions as far east as the Indian subcontinent. The Hellenistic period developed through the Roman Empire into modern Western culture; the Greek language became the lingua franca of the region and was the predominant language of the Byzantine Empire until its collapse in 1453 AD.

Alexander became a legendary hero similar to Achilles, featuring prominently in the historical and mythical traditions of both Greek and non-Greek cultures. His military achievements and successes in battle made him the touchstone against which many later military leaders would judge themselves. His tactics remain a significant subject of study in military academies worldwide. Legends of Alexander's exploits were coalesced into the 3rd century Alexander Romance which, in the premodern period, went through over one hundred recensions, translations, and derivations and was translated into almost every European vernacular and every language of the Islamic world. After the Bible, it was the most popular form of European literature.

Роксана (грчки Ῥωξάνη, Rhōksánē) је била бактријска принцеза и најпознатија као прва жена Александра Великог (познат као и Александар Македонски).

Статејра (или Барсина), старија кћерка Дарија III, била је друга жена Александра Великог. Непосредно након битке код Иса, нашла се у македонском заточеништву заједно са остатком царске породице: бака Сисигамба, мајка (такође Статејра), млађи брат Охо и млађа сестра Дрипетида. Курције и Диодор наводе да су том приликом обе сестре биле стасале за удају. Будући да третман македонских војника према персијским заробљеницама није био нимало толерантан, Александар се постарао да се Даријевој породици не нанесе никакво зло. Уз то, дозволио јој је да задржи послугу и све почасти које је раније уживала, желећи на тај начин да стекне њену наклоности. Након тога, Статејра и њена породица су живели ван очију јавности, али очигледно у осигураном луксузу. У неком тренутку, између пада у заточеништво и 331. п. н. е., њена мајка је умрла, могуће на порађају како наводи Диодор. Сисигамба је отада преузела улогу заштитнице и старатељке Даријеве деце. Отприлике у исто време, Дарије је предузео низ покушаја да се споразуме са Александром мирним путем, обећавајући му, напослетку, и руку једне од својих кћерки. Код Аријана стоји да му је Александар одговорио да би се он свакако оженио да има намеру, сложио се Дарије с тим или не. Године 330. п. н. е. Александар је оставио Даријеву породицу у Сузи (до овог тренутка они су га очигледно пратили у његовом походу на Дарија), одредивши им учитеље грчког језика. У изворима нема никаквог објашњења поводом овога. Тешко је одредити зашто би Александар хтео Даријеве кћерке да научи грчким, сем ако није намеравао да се ожени једном од њих. Међутим, до тога је дошло шест година доцније односно близу десет година откако му је Стетејра дошла под надзор. Венчање је обављено по Александровом повратку у Сузи, на којем је присуствовало и осамдесет његових хетера који су следили краљев пример и оженили се угледним Иранкама. Међутим, већ само годину дана доцније Александар је напрасно преминуо, што је Статејру учинило не само удовицом него и без икакве заштите. Наиме, Роксана, коју је Александар још 327. п. н. е. узео себи за жену, и коме је подарила сина којег није дочекао, била је, како Плутарх наводи, и даље љубоморна на своју потенцијалну супарницу. У складу с тим, организовано је убиство обе Даријеве кћерке у које је, опет по Плутарху, био умешан и сâм Пердика, активно или пасивно: остаје питање.

Parysatis (Ancient Greek: Παρύσατις), the youngest daughter of Artaxerxes III of Persia, married Alexander the Great in 324 BC at the Susa weddings. She may have been murdered by Alexander's first wife, Roxana, in 323 BC.